Само ти дете
Ради свој посао!
Заклео бих те у очи
Да их имаш,
И у душу,
Да је твоја,
Немој сад прекидати.
Најтеже је убити
Оног што се не брани.
Не такмичиш се ти,
Само са овима пре тебе,
Него и са десетинама
година
После тебе,
Зато пожури,
Глупо је у људокољу,
(и у уметности)
Бити просечан!
Немој да се плашиш,
Ово није моја смрт,
Као што није био ни мој
живот,
Радуј се,
Направићеш најлепши
сапун,
Од мене,
Само ти дете ради свој
посао!
Немој да ме гледаш
У очи,
Биће ти лакше,
Него стегни мој
невернички гркљан,
И ишчупај то лудо срце,
Умећеш,
Није ти први пут.
Убио би нас обојицу,
Кад би ти уопште
И био жив,
Само ти дете ради свој
посао!
Посао је посао,
Он је створио човека,
Послу се у зубе не
гледа,
Сладак је сваки посао,
Кад га човек
Ради са љубављу.
Набијајте децу на
бајонете,
Као ратлуке,
Парајте женама
међуножја,
Секирама и оштрицама,
Па се сладите,
Док вам срце иште,
А моје дете убијте
прво,
Могу да вам помогнем,
Да га мање боли,
Знам доста о томе,
Слушам те приче,
О теби,
Вековима,
А колико ћу их тек
слушати
Ни сам не знам,
Само будала не би
научила,
Да генерацијама слуша
исту причу,
Чак вам је и алат исти!
Само ти дете ради свој
посао!
Ниси ни свестан
Колико живота има
У јами
У коју ћеш ме бацити,
И из које ћу изаћи,
Пре него што ударим о
тло,
А у којој ћеш остати,
И пошто ме затрпаш!
Мртви нестану
Док су још топли,
А живима расту
Длаке по лицу,
И нокти око очију,
Једу се,
И мажу,
Сопственим мастима,
Па нек' неко каже
Да нисмо људождери.
Жене се порађају
У рупи,
У кречу,
И треба да нас нема,
Кад немаммо
достојанства,
Ни да се родимо из
крви,
Као ти.
Креч је наша
плодова водица!
Бабице су нам касапи
И слепи песници.
Није лако ни изаћи,
Из те јаме,
Навикну се људи
На туђе очи,
И сланину,
Туђу џигерицу,
Греју се мртвима,
Пре него што их поједу,
Наравно....
Нас више има у твојим
јамама,
Него у нашим градовима!
Само ти дете ради свој
посао!
Није ово твоје
приватно,
Па да можеш да
одустанеш,
Кад хоћеш,
То је државни пројекат,
Са парама од верских
прилога,
Са разних крајева.
Како ти само није жао
Толиких рупа
Што сте ископали.
У њих неко мора да се
баци.
Рупа и постоји
Да би у њу неко легао.
Овог пута ћу лећи ја
Уместо тебе...
Само ти дете ради свој
посао!
Посветићеш
оног изнад тебе,
а он једног изнад себе.
Срећа па на свету
Има више богова
Иначе би ти
Сад био на овој страни,
Само замахни
И иди даље,
Не успеш ли,
Одрећи ћете се,
А и ја нешто мислим....
Неке браће је грех не
одрећи се!
Само ти дете ради свој
посао!
Мада,
Није то само наредба,
Из фотеље,
И са неба,
Има у томе
И твоје жеље,
Твог талента,
Да будеш оно што јеси,
Што ти најбоље иде,
Ниси баш за виолину,
Али за нож си одличан,
За србосек,
Треба дати Нобелову
награду,
Јер више је тај светаца
направио
(са обе стране!)
Него што је мени
Секунди остало.
Само ти дете ради свој
посао!
Ти штедиш новац,
Муниција је скупа,
И данас,
И довека,
Метак је скупљи од
човека,
Зато је боље овако,
Радна снага волонтира,
А потрошног материјала
нема.
Деца вриште,
И моле,
Плачу,
Жао им лопти,
И лизалица,
Но то те не омета,
И не узнемирава.
Тебе плашим ја,
Који ћутим.
Нећу да пуситм ни сузу,
Јер ако бих заплакао,
Учинио бих то
За тобом,
И за твојом трагедијом,
Мени је
Тебе
Жао,
А не њих.
Једнога дана
Када и они мртви
одрасту.
Ћутаће
Као ја сад,
Пред судњим часом,
А твој син,
Ће слушати,
Док их буде клао,
Песму над песмама,
Свет у једној реченици,
Читаво позориште,
У само пар тренутака,
Исто као ти сада,
Па му реци
Да то што осећа,
Није страх,
Него крај,
И да ће цео живот,
Узалуд потрошити,
Да схвати
Највећу књигу
На свету,
У којој пише само
једно,
Само ти дете ради свој
посао!
Заменио си
Нагон за женама,
За нож у мом уху,
Жицу у мојим образима,
Па хајде,
Оплоди своју идеју,
Мојом смрћу,
Али нећеш моћи
Да умреш,
Док не понесеш свој
крст,
Који сам ти ја одавно
однео....
Само ти дете ради свој
посао!
И да ти кажем још
нешто,
Пре него што опет
Наиђеш на мене,
Ту негде у колони,
Или у сну,
Само ти дете ради свој
посао!
Нема коментара:
Постави коментар