Узми мало моју душу

Узми мало моју душу,

па је носи,

па је стрељај,

дижи,

спуштај,

понижавај,

само да је више немам.

Узми мало моју душу,

макар део,

макар мрву,

танку као неба власи,

нека буде само твоја,

ил' је подај,

ма ко да си.

Узми мало моју душу,

сам ћу ти је одмах дати,

буди човек,

барем део,

даље нећу издржати.

Узми мало моју душу,

мало ми олакшај ствари,

не да би ти осетио

камен ноћи кад се врати,

и све што ти нећу рећи,

јер човек си,

 не треба ти.

Узми мало моју душу,

па јој глуми,

чисти, лечи,

проветравај,

носи,

стрељај,

ко год да си схвати речи:

Само да је више немам.