KRIV

Kriv sam što se zovem,

kriv sam što jesam,

kriv sam što nisam

onda kad je trebalo.

Kada sam kazao priču o onome,

i pevao onu moju,

najkrivlji sam i zbog hleba,

koga sam jedva isklaparao.

Ne znajući o nečemu

što je onda bilo,

veoma sam kriv,

neoprostivo kriv,

stojim li,

sedim,

ili ležim,

krivac

što ne znam da letim.

Samo zbog toga

što sam čuo,

i pročitao,

mogu biti kriv,

kamoli da sam propovedao.

Sve mi je nekako krivo u životu.

Eno ga krivac,

izašao iz kuće,

a i da nije!

Kada me pogledate

spolja,

čini vam se da sam čovek.

Imam isto ruku i nogu

koliko i ostali,

sve lepo u stomaku složeno,

glava prava ljudska.

Ali ja nisam čovek.

Ja sam kriv!

Krivoje,

Krivudin,

Krivoslav,

Krivić,

Krivotije,

Krivomir!

Kada stanem pred ogledalo

ono se izdubi,

dajući pravu sliku

krivoga mene.

Uđem u reku,

voda se sklanja,

ribe naročito.

Ostane kriv trag

gde sam prošao.

Jednom sam tužio ceo svet.

Pitao me sudija

priznajem li da sam ja?

Priznajem.

Znači kriv.

Suđenje završeno.

Dobar dan!

Kriv!

Lepi ste danas.

Kriv!

Ja ću vam pomoći.

Kriv!

Vaša ćerka je zanosna.

Kriv!

Koliko ima sati?

Kriv!

Dođoh po pozivu.

Kriv!

Želim vam sve najbolje.

Kriv!

Zdravlje?

Kriv!

Vreme?

Kriv!

Hristos se rodi!

Kriv!

Hristos vaskrse!

Kriv!

Pomaže Bog!

Kriv!

Loša sudbina.

Kriv!

Dobra sudbina.

Kriv!

Cveće?

Kriv!

Vino?

Kriv!

Tamo-amo.

Kriv!

Grob!

Grob!

Grob?

Kriv!

Vrlo često sanjam,

da i sam kažem:

² Ili si lud, ili kriv!²

Trećeg nema.

Ako izaberem kriv,

samo su ludi krivi,

odlučim li lud,

samim tim sam kriv.

Spontano i nesvesno,

ali kriv.

Negirajući obe tvrdnje

postajem najluđi,

i najkrivlji.

Za brata, sestru,

najboljeg prijatelja,

poznanika,

budalu,

psa lutalicu,

ja sam samo ono

što im budi zavist.

Zato najsrećniji budem,

kad saznam da sam

kriv!